Samostan vodi sedam časnih sestara koje uz pomoć volontera pomažu napuštenim ljudima bez doma i ljubavi. Nakon zajedničke molitve pomažemo sestrama u pripremi i posluživanju ručka, Svakog puta smo podijelili nešto više od 100 obroka. Kada nas ima više, pranje ili brisanje suđa nakon ručka je vrlo zabavno, a osim toga upoznajemo se s činjenicom da, nažalost, postoje ljudi oko nas kojima je potrebna pomoć. Pomaganjem i darivanjem vlastitog vremena učimo se zahvalnosti na onome što imamo. Kad pomažemo drugima, znamo da smo napravili nešto korisno. 

DOJMOVI UČENIKA:

Nas nekolicina, Helena, Marta, Ružica, Nikolina i ja, išle smo s našom vjeroučiteljicom Nerom u samostan Misionarki ljubavi. Došavši pred samostan, srele smo puno volontera. Kada smo ušle, dobili smo svi pregače i odmah smo počele raditi. Slagale smo salvete, nosile tacne s hranom i prale suđe. Vidjela sam puno različitih ljudi. Ulazili su u samostan sa svojim stvarima, torbama ali sa smiješkom na licu. Bilo ih je puno, a učiteljica je rekla da zna biti i više ljudi koji tamo dođu na ručak. Osjećaj koji sam imala dok sam im davala hranu je neprocijenjen. Jedna časna sestra nam je rekla da moramo pomagati drugima zato jer nas je Isus tako naučio. Predlažem svakome da ako ima bilo kakvu priliku za pomoći nekome, treba tu priliku iskoristiti. Zato jer: bogat je onaj koji daje, a ne onaj koji prima!!!

Leonarda Živko, 7. a

Iznimno je lijepo upoznati druge volontere, ali i susresti različite ljude. Kada smo prvi puta došli volontirati, svi su nam pomagali i bili jako ljubazni i simpatični. Čistile smo ljusku s jaja, posluživale hranu, prale i brisale suđe. Sve su to bila jako lijepa iskustva. Osobito nas je radovalo što su nas časna sestra i drugi volonteri pohvalili kako smo brze i kako sve jako lijepo radimo. Drugi puta smo već sve znale i samostalno obavljale. Lijepo je bilo usput prošetati gradom Zagrebom na Advent. Sve su to lijepa i nezaboravna iskustva.

Lana Sluga, Hana Šintić, Dorotea Jug, Iva Bukovinski, Tamara Josić (8. a)

Odlazak u samostan u pučku kuhinju je iznimno zanimljiv. Bilo mi je jako lijepo zato jer me usrećilo to što smo pomagali drugima. Ponekad se trebamo zapitat, kako je drugima, što rade, kako su, imaju li što za jesti, kako se osjećaju. Ponekad se to zapitam i razmišljam kako im pomoći. Ovo volontiranje, ovo dobro djelo je bio odgovor na moje pitanje. Možda je netko od nas imao loš dan pa se usrećio čim je nekome pomogao. Drago mi je da smo išli pomagati drugima baš u ovo predbožićno vrijeme ljubavi i darivanja.

Marta Lauš, 7. a